Bjesovi

Grupa je od samog početka privukla pažnju neobičnom postavom sa dva pevača, brižljivo osmišljenim nastupima, prepoznatljivim i ličnim tekstovima, kao i muzičkom podlogom u okvirima Grunge muzičkog rok pravca čiji su prirodni deo, i generacijski i idejno, tih ranih devedesetih bili i srpski Bjesovi.

Postava se uglavnom menjala prema potrebama i zamislima dvojca koji je grupu i osnovao: Zorana Marinkovića i Gorana Marića. Prvi veliki uspeh grupe je pobeda na Gitarijadi u Čačku 1990. godine, a zatim je 1993. usledila pobeda na 27. Zaječarskoj gitarijadi i u narednih par godina mnoštvo koncerata i velika medijska pažnja usmerena na ovaj bend.

Bjesovi su do danas izdali šest albuma, a najveći uspeh grupe je bio drugi po redu (bezimeni) album.

1993-2000

Na prvom albumu U osvit zadnjeg dana uspešno su kroz postpubertetski bunt, izrazili sopstvenu žudnju za ovaploćenjem u umetnosti, a kroz nju i u životu uopšte.

Drugo je izdanje svedočilo njihovo razočaranje nametnutim a lošim ustrojstvom za svakog čoveka u bilo kojem vremenu i na bilo kojem meridijanu naše planete.

Treći je album Bjesova radosno uskliknuo: IMA BOGA; ON ZAISTA POSTOJI I NJEGOVO DRUGO IME JE LJUBAV i sve je od tog trenutka dobilo smisao. Jedino što im se tada činilo besmislenim je bila ideja da Bjesovi i dalje postoje.

1997. godine, posle izlaska albuma Sve što vidim i sve što znam Zoran i Goran raspuštaju grupu.

Od 2000. godine Bjesovi ponovo postoje u nešto drugačijoj postavi i sa jednim pevačem, Zoranom Marinkovićem, guruom i vodjom benda.

2001

2001. godine, Bjesovi izdaju live album Na živo na kojem kroz the best off šetnju dotadašnjim opusom benda “obnavljaju gradivo” da bi sa dve od tri poslednje, a nove pesme (Čekam dan i Kiša), potvrdili ispravnost duhovnog i egzistencijalnog koncepta sa  albuma Sve što vidim i sve što znam, a pesmom Čak i da mogu izrazili nužnost potrebe za blagom korekcijom smera u kom su krenuli da bi on i praktično profunkcionisao.

2003

Peto izdanje Bjesova je multimedijalni disk sa video snimkom koncerta Bjesova iz beogradskog KST-a od 31.05.2003. uz prateći sadržaj u vidu tekstova pesama, fotografija sa koncerta, plakata koncerta, intervjua iz tog vremena…

Snimanje i štampanje ovog izdanja, Bjesovi su sami finansirali, a kasnije, odštampanih 1000 primeraka besplatno podelili fanovima i novinarima. Na ovom izdanju grupe, u sklopu multimedije nalazi se i omot u digitalnom obliku u odličnoj rezoluciji, tako da ga svako, pošto sebi prereže disk, može i odštampati. Sve ovo je bitno jer otkriva Bjesove u jednom drugom svetlu koje ima jak socijalno moralni, pa i politički karakter. Izbeći oficijelne srpske izdavače koji ionako ništa ne urade za grupe koje izdaju, u zemlji koja jeste majka, ali majka čedomorka koja je u kontejner sa djubretom posle porodjaja odbacila ne samo Bjesove nego i sve ostale svoje rok bendove.

2009

Posle tri godine lutanja u potrazi za odgovarajućim izdavačem za svoje nove, snimljene još 2005. godine, pesme, Zoran Marinković ispred Bjesova u januaru 2009. postiže dogovor sa Ognjenom Uzelcem, novim direktorom PGP RTS-a, i šesti po redu album grupe,  na tržištu se pojavljuje u aprilu 2009. godine. Kroz sve pesme i spotove sa ovog duplog albuma (Bolje Ti obuhvata CD sa devet pesama i DVD sa spotovima za iste pesme) Bjesovi  dodaju finalnu sentencu svom “opusu” pomerajući, što je jako prezentno u novim tekstovima, celu stvar oko odnosa sa Bogom sa nivoa strahopoštovanja  na nivo čiste ljubavi.

A da se poštovanje i ljubav za Njega može jedino dokazati ostvarenjem kroz njega, tj. kroz čoveka, pokazuju, naravno, same pesme, ali i novi spotovi Bjesova. Pesme kroz hroničnu i bolnu zapitanost u vezi dostojnosti sopstvenog odgovora na dar življenja; a spotovi kroz opor vizuelni kontekst koji nemilosrdno, u svakom trenutku, i od benda i od Zorana, kao  glavnog autora muzike, tekstova i spotova, traži realnu potvrdu za svaku odsviranu notu, za svaku otpevanu reč.

Činjenica da Bjesovi zrače ne samo u okviru rokenrola nego i na razne druge strane i to veoma jako, je razlog da i dan danas, posle skoro 30 godina postojanja, imaju brojnu publiku sastavljenu od ljudi izmedju sebe vrlo različitih, ali koje povezuje najveće pitanje koje sebi bilo ko od nas može postaviti – pitanje svrhe čovečijeg postojanja.